Ranko Maljković iz Lukinog Sela danas je teško bolestan čovek sa preležanim infarktom i primer je kako čovek može postati uličar i najureni balast u privatnoj firmi. Naime, Ranka je juna 2007. godine zadesio težak infarkt na mestu čuvara na Tisi, kod jezera Joce Ribarskog gazdinstva Ečka, koje je trenutno u vlasništvu privatne firme Mirotin. Po odlasku u bolnicu na lečenje, tadašnji izvršni direktor Ribarskog gazdinstva Miloš Ćosović obećao je Ranku da će ga nakon izlaska iz bolnice poslati u banju o trošku firme.
   - Usput je od mene zatražio da privremeno iselim stvari iz objekta na Ribnjaku gde sam boravio, obećavši da će se u najkraćem roku rešiti moje stambeno pitanje - kaže Ranko Maljković.
   - Šta sam onako bolestan mogao, dao sam načelni pristanak, ali već sutradan, nakon odlaska na komisiju za produžetak bolovanja, novi izvršni direktor Ribnjaka Nenad Radulović, inače bivši policijski inspektor iz Crvenke, saopštio mi je telefonom doslovce: da od dogovora sa bivšim rukovodiocem nema ništa, da će ekspresno provaliti u objekat gde sam stanovao i izbaciti stvari. Još mi je saopštio da mogu da idem gde god hoću jer im više nisam potreban.
   Maljković navodi da se istog dana vratio do stana, ispred kojeg je zatekao dvojicu čuvara iz privatne firme Polar Security.
   - Grubo su mi saopštili da je čuvarska služba sa 37 ljudi ionako raspuštena, da sam i ja preostali višak i da su oni novoangažovani na obezbeđivanju Ribnjaka. Usput su mi rekli da su sve moje stvari odneli u hladnjaču firme odakle ih mogu odneti, uz pretnju da ne smem provaljivati u svoje i da je najbolje da se javim Raduloviću. Novi izvršni direktor je baš tog dana "propao u zemlju", pa sam bio prinuđen da pozovem zrenjaninsku policiju koja je nakon uviđaja napravila zapisnik. Usput su me savetovali da bi bilo najbolje da odem sa Ribnjaka, jer, kako je navedeno, ugrožavam privatni posed. Nisam imao kud, otišao sam do hladnjače, video razbacane stvari u katastrofalnom stanju, pokupio lična dokumenta, bez nešto novca koji je "ispario", i otišao da budem beskućnik bez posla. Spavao sam na pijacama i u trošnoj ladi nivi, a trenutno živim u Lukinom Selu sa statusom ni na nebu, ni na zemlji...
Danas je Maljković obespravljen i bolestan čovek i bivši vredan, ali bolestan radnik bez igde ičega, kojeg, počev od države, niko ne pita kako mu je niti da li je živ.
   - Sudim se već četiri godine sa firmom Mirotin, imam sudsko rešenje za izvršenje od 15. decembra prošle godine (broj 18 I 1887/10) i gomilu ispitanih svedoka koji su rekli istinu na sudu. Sve to nema nikakvu obavezujuću snagu ni za koga u ovoj državi, na zakazana ročišta iz Ribarskog gazdinstva ne dolazi niko, i slučaj se odlaže u nedogled.
   Usput, već više od dve godine se ne zna gde je nestao Ćosović, ali zato suvlasnik Mirotina Pavićević zna da me pošalje kod Radulovića, a ovaj me vraća kod Pavićevića jer on kao izvršni direktor nema ama baš nikakva ovlašćenja. I tako u krug, a ja u ovakvoj "centrifugi" dođem kao idealna meta za sprdnju. Nemam nameru da odustanem i svojih 300.000 dinara koje potražujem izdejstvovaću kad-tad.
   Maljković posebno podvlači kriminogeno delovanje privatnih firmi poput Mirotina.
   - Radulović je bio idealan izvršilac za Pavićevića i njegove pajtaše, koje kao oči u glavi čuva, tetoši, mazi i pazi pokrajinska vrhuška. Prvo je došao kao savetnik direktora, da bi potom zaseo u fotelju izvršnog direktora Ribarskog gazdinstva, gde trenutno, da budem blag, vlada teror nad zaposlenima da bi se sakrila istina o punjenju privatnih džepova gomilama para iz donacija za izgradnju i razvoj ribnjaka. Radulović je, inače, manje poznat javnosti i po "hrabrom obezbeđivanju" rampe vrbaškog Vitala, kada su iz kruga tog nekadašnjeg bačkog giganta netragom odvoženi kamioni puni robe i cisterne! Ako su ovakvi ljudi ponos i dika pokrajinskih budža, onda je u ovoj zemlji zaista sve otišlo...